| П:
КАКО СЕ РАЧУНА ИНФЛАЦИЈА У СРБИЈИ? |
О:
Годишњи индекси цена на мало у Републици Србији
се најчешће користе као мера инфлације. Раст у %
добија се када се од индекса одузме 100, а коефицијент
раста када се индекс подели са 100.
Годишњи
индекси цена на мало за Републику Србију |
Претходна
година = 100 |
Година |
Индекс |
Година |
Индекс |
1960 |
106.6 |
1990 |
691.2 |
1961 |
106.2 |
1991 |
221 |
1962 |
107.6 |
1992 |
9350.4 |
1963 |
103.6 |
1993 |
108636349415883 |
1964 |
108.7 |
1994 |
71050620550 |
1965 |
128.5 |
1995 |
174.8 |
1966 |
123.4 |
1996 |
194.1 |
1967 |
107.4 |
1997 |
118.3 |
1968 |
104.6 |
1998 |
130 |
1969 |
107.3 |
1999 |
141.1 |
1970 |
110.2 |
2000 |
170 |
1971 |
116.5 |
2001 |
191.8 |
1972 |
115.6 |
2002 |
119.5 |
1973 |
118.4 |
2003 |
111.7 |
1974 |
125.6 |
2004 |
110.1 |
1975 |
124.8 |
2005 |
116.5 |
1976 |
109.4 |
2006 |
112.7 |
1977 |
113.3 |
2007 |
106.8 |
1978 |
113.5 |
|
|
1979 |
120.7 |
|
|
1980 |
130 |
|
|
1981 |
146.3 |
|
|
1982 |
128.4 |
|
|
1983 |
136.8 |
|
|
1984 |
158.3 |
|
|
1985 |
174.4 |
|
|
1986 |
187 |
|
|
1987 |
216.4 |
|
|
1988 |
295.1 |
|
|
1989 |
1367.3 |
|
|
|
|
| КАКО
СЕ КОРИСТИ ИНДЕКСИ |
| П:
1. Колико је потребно новца у децембру 2006.
године да би се купила иста количина робе
која је купљена у децембру 2005. године за
100 динара ? |
1.
Одредите базни и текући месец. У овом
случају то су:
базни месец је децембар 2005. године,
текући месец је децембар 2006. године.
2. Прочитате податке за ова два месеца
из серије месечних индекса на истој бази.
Серију индекса цена на мало на бази (2005=100)
можете наћи на сајту Републичког завода
за статистику
12.2005/Ø 2005=107,59
12.2006/Ø 2005=114,7
3. Поделите индекс текућег периода са
индексом базног периода:
114,7/107,59=1,066 (коефицијент раста)
4. Помножите суму динара добијеним коефицијентом
раста
100*1,066=106,6
|
| ОДГОВОР:
У децембру 2006. године потребно је 106,6
динара да би се купила иста количина робе
која је купљена у децембру 2005. године за
100 динара. |
|
|
| |
О
ИНФЛАЦИЈИ
Инфлација
представља пад куповне моћи новца на нивоу целе
економије. Инфлација се најчешће мери индексима
цена. Различити индекси мере различите аспекте инфлације.
На пример индекс малопродајних цена мери инфлацију
са аспекта потрошача и њихових свакодневних трошкова.
Индекс цена произвођача мери инфлацију на најранијем
стадијуму производног процеса. У нашој земљи званична
мера инфлације је индекс цена на мало.
|
| П:
КОЛИКА ЈЕ ИНФЛАЦИЈА ОД 01.05.2004. ГОДИНЕ ЗАКЉУЧНО
СА 31.03.2005. ГОДИНЕ? |
1.
Одредите базни и текући месец. У овом случају то
су:
базни месец је април 2004. године,
текући месец је март 2005. године.
2.Прочитате
податке за ова два месеца из серије месечних индекса
на истој бази. Серију индекса цена на мало на
бази (2005=100) можете наћи на сајту Републичког
завода за статистику
04.2004/Ø 2005=82,52
03.2005/Ø 2005=96,11
3.
Поделите индекс текућег периода са индексом базног
периода:
96,11:82,52=1,164687 (кеофицијент раста)
4. Количник помножите са 100
1,164687х100=116,47 (индекс) 5.
Одузмите 100, и резултат који сте добили показује
раст
116,47-100=16,47% (процентуални раст) |
| ОДГОВОР:
Инфлација за тражени период износи 16,47%.
|
|
| |
| П:
МОЛИМ ВАС ДА МИ ОБЈАСНИТЕ РАЗЛИКУ ИЗМЕЂУ ДРУШТВЕНОГ
ПРОИЗВОДА И БРУТО ДОМАЋЕГ ПРОИЗВОДА? |
| О:
Последњих неколико година у статистичком
систему упоредо су заступљена два начина
обрачуна макроекономских агрегата:
први - по обухвату ужи,
теоријски се ослања на концепт материјалне
производње,
други - шири (који је прихваћен
као међународни стандард) – на систем националних
рачуна.
У вези с тим, два основна макроекономска
агрегата којима се мери економска активност
земље јесу друштвени производ
(материјални концепт), односно бруто
домаћи производ (систем националних
рачуна). Друштвени производ обухвата
само материјалну производњу и услуге повезане
са материјалном производњом, док бруто домаћи
производ (не бруто друштвени производ!),
поред наведеног, обухвата и нематеријалне
услуге – тј. услуге у финансијском сектору,
услуге здравства, образовања, државних органа
и институција, итд.
|
|
|
| |
| П:
Да ли у систему националних рачуна Србије поред
бруто друштвеног производа постоји и агрегат "бруто
национални производ"? |
О:
У систему националних рачуна бруто национални производ
се дефинише као збир бруто домаћег производа и салда
( примљених – плаћених ) примарних доходака од рада
и капитала ( зараде запослених, камате, дивиденде
и приходи од својине ) из иностранства, који се
могу наћи у платном билансу. Он је мера дохотка,
као што је бруто домаћи производ мера производње.
|
|
| П:
Како се и где евидентира и обрачунава доходак нерезидента
? |
О:
За сада статистика обрачунава само бруто национални
доходак резидента и он се налази као билансирајућа
ставка у рачуну 3 – Рачун распоређивања примарног
дохотка.
Када за сектор иностранства буде урађен комплетан
сет рачуна, моћи ће да се уради и прави бруто национални
доходак. За сада се у обрачуну БДП користи салдо
целокупног извоза и увоза роба и услуга. |
|
| |
| П:
КОЛИКА ЈЕ МИНИМАЛНА ЗАРАДА? |
| О:
Минимална зарада није податак Републичког
завода за статистику. Она се утврђује одлуком
социјално-економског савета основаног за
територију Републике Србије. Републички
завод за статистику израчунава просечну,
а не минималну зараду. |
|
|
| |
| П:
КОЛИКА ЈЕ ПРОСЕЧНА ЗАРАДА НПР. МАШИНСКОГ ТЕХНИЧАРА
У ПРОИЗВОДЊИ ОСТАЛИХ МАШИНА И УРЕЂАЈА? |
| О:
Републички завода за статистику у траженој
делатности не прати кретање зарада по занимањима,
већ по степену стручне спреме. |
|
| |
О
нама
