Станови

• Књига 1: "Коришћење и настањена лица - подаци по насељима"
  (приказ садржаја, pdf формат - 988KB )
  
  
• Књига 2: "Врста, својина и опремљеност - подаци по насељима"
  (приказ садржаја, pdf формат - 856KB )
  
  
•  Књига 3 (први део):
  "Станови - Величина, квалитет, година изградње, својина, домаћинства и лица - подаци по општинама"
  (приказ садржаја, pdf формат - 967КB )
  
  
•  Књига 3 (други део):
  "Станови - Величина, квалитет, година изградње, својина, домаћинства и лица - подаци по општинама"
  (приказ садржаја, pdf формат - 447КB )
  
  
•  Књига 3 (трећи део):
  "Станови - Величина, квалитет, година изградње, својина, домаћинства и лица - подаци по општинама"
  (приказ садржаја, pdf формат - 507КB )
  
  
•  Књига 4 :
  "Станови - Величина, квалитет, година изградње и врста зграде - по општинама и насељима"
  (приказ садржаја, pdf формат - 862KB )
  
  
• Књига 5: "Колективни станови - подаци по општинама"
  (приказ садржаја, pdf формат - 286KB )
  
  
  

  Пољопривреда
  

• Књига 1: "Пољопривредни фондови - подаци по општинама "
  (приказ садржаја, pdf формат - 499KB )
  
•  Књига 2: "Пољопривредна газдинства према активности и изворима прихода - подаци по општинама"
  (приказ садржаја, pdf формат - 1061KB )
  
•  Књига 3: "Чланови газдинстава према старости,
  школској спреми и станови - подаци по општинама"
  (приказ садржаја, pdf формат - 1500KB )
  
  

Историјат пописа на нашим просторима

Спровођење пописа на нашем тлу има врло дугу традицију, која се може пратити још од давне 1834. године, када је на простору тадашње Србије извршен први попис у савременом смислу тог појма. Од тог "пописа људства" па до Првог светског рата пописи су, у просеку, вршени скоро на сваких пет година, што сведочи о врло динамичном историјском раздобљу, које је императивно наметало потребу за честим снимањем промена територијалног распореда и састава становништва, као и економских добара, а нарочито у ослобођеним крајевима. Стога, подаци тих раних пописа имају и данас изузетан историографски значај.

У периоду између два светска рата извршена су само два југословенска пописа становништва, и то 1921. и 1931. године, а планирани попис за 1941. годину није спроведен због избијања Другог светског рата. Након рата, због хитне потребе да се у што краћем року прикупе подаци о насталим штетама услед ратних разарања, како би подношење југословенских захтева међународним форумима за накнаду ратне штете почивало на објективној статистичкој документацији, 1948. године извршен је тзв. "скраћени" попис, а већ 1953. и први комплетан послератни попис становништва. Почев од пописа 1961. године, поново се, сходно препорукама УН, успоставља међуратна десетогодишња периодика спровођења пописа становништва, тако да су у том временском распону извршени пописи: 1961, 1971, 1981. и 1991. године, чиме се у потпуности поштују међународне препоруке о спровођењу пописа на сваких десет годинa, и то у календарској години која се завршава нулом, односно годину дана пре или после те календарске године.

Попис становништва, домаћинстава, станова и пољопривредних газдинстава 1991. године остаће, свакако, запамћен по бурним политичким догађајима у време његових припрема и у току самог спровођења. Неповољне политичке прилике у земљи резултирале су бојкотом пописа од стране највећег дела становништва албанске националне припадности на Косову и Метохији и у општинама Бујановац и Прешево. Распадом СФРЈ прекинута је, разумљиво, статистичка сарадња у обављању заједничких пописних активности са статистичким органима бивших република, тако да су статистички органи у СР Југославији наставили самостално с радом на обради коначних резултата пописа 1991. године, који су објављени у 24 књиге, у оквиру класичне статистичке едиције: "Књиге резултата пописа". У низу југословенских пописа, сваки наредни попис, скоро без изузетка, превазилазио је обимом и комплексношћу свог садржаја претходне пописе. Попис 1991. године није одступио од те тенденције, јер представља најмасовније и најсложеније статистичко истраживање које је икада спроведено на тлу бивше Југославије.