hidden hit counter
Почетна страна   О нама   Контакт   Саопштења   Архива
 
 
Информатор о раду Републичког завода за статистику Србије
 
Територија Републике Србије
 
Попис становништва
2002

 


Попис становништва, домаћинстава и станова
у Републици Србији, 2002.

Компакт диск са подацима Пописа 2002.


Објављен је компакт диск са књигама Пописа становништва, домаћинстава и станова, 2002, оним које су одштампане или расположиве у електронској форми.
Компакт диск садржи:
• 20 књига из области Становништво
• 5 књига из области Станови ( књига 3. у три тома )
• 3 књиге из области Пољопривреда
• податке о Заводу
• кратак историјат досадашњих пописа
• пописне обрасце свих пописа од 1948-1991. године
• документацију Пописа 2002. - методологија и обрасци за спровођење пописа
• систематски списак насеља по општинама и окрузима

Цена компакт диска: 1080 динара

Публикације

Републички завод за статистику је објавио прве табеле са коначним резултатима Пописа 2002. (Саопштење СН31, бр. 295, од 24.12.2002.). У овом саопштењу дати су подаци о становништву према националној или етничкој припадности и према полу и старости, по општинама .

Републички завод за статистику Србије, Центар за демографска истраживања Института
друштвених наука и Друштво демографа Србије, објавио је студију "Становништво и домаћинства Србије према попису 2002. године".


У едицији "Књиге резултата Пописа 2002." до сада су објављене:

Становништво

Станови

Историјат пописа на нашим просторима

Спровођење пописа на нашем тлу има врло дугу традицију, која се може пратити још од давне 1834. године, када је на простору тадашње Србије извршен први попис у савременом смислу тог појма. Од тог "пописа људства" па до Првог светског рата пописи су, у просеку, вршени скоро на сваких пет година, што сведочи о врло динамичном историјском раздобљу, које је императивно наметало потребу за честим снимањем промена територијалног распореда и састава становништва, као и економских добара, а нарочито у ослобођеним крајевима. Стога, подаци тих раних пописа имају и данас изузетан историографски значај.

У периоду између два светска рата извршена су само два југословенска пописа становништва, и то 1921. и 1931. године, а планирани попис за 1941. годину није спроведен због избијања Другог светског рата. Након рата, због хитне потребе да се у што краћем року прикупе подаци о насталим штетама услед ратних разарања, како би подношење југословенских захтева међународним форумима за накнаду ратне штете почивало на објективној статистичкој документацији, 1948. године извршен је тзв. "скраћени" попис, а већ 1953. и први комплетан послератни попис становништва. Почев од пописа 1961. године, поново се, сходно препорукама УН, успоставља међуратна десетогодишња периодика спровођења пописа становништва, тако да су у том временском распону извршени пописи: 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Поштујући међународне препоруке о периодици спровођења пописа планирано је да се први попис у 21. веку спроведе априла 2001. године. Међутим, најпре су државни органи Црне Горе, а касније и Србије донели одлуку да се спровођење Пописа одложи за годину дана. Непосредно пред новоутврђени термин одржавања Пописа, у марту 2002. године, Црна Гора поново одлаже нјегово спровоженје, док се у Републици Србији доноси одлука да се попис ипак спроведе али само на територији централне Србије и Војводине. На Косову и Метохији попис није спроведен јер је УМНИК у јуну 1999. године, као представник УН-а успоставио цивилну управу у овој покрајини.